субота, 3. новембар 2018.
понедељак, 29. октобар 2018.
недеља, 28. октобар 2018.
субота, 27. октобар 2018.
петак, 26. октобар 2018.
петак, 10. октобар 2014.
IQ testiranje
Šta je to IQ?
IQ odnosno koeficijent inteligencije (engl. Intelligence Quotient) je broj koji označava koliko je osoba inteligentna. Broj se računa kao odnos "mentalne starosti" i "hronološke starosti". Recimo ako određeno dete od 10 godina ima inteligenciju na nivou prosečnog deteta od 15 godina, to dete će imati koeficijent inteligencije 150. Test se u početku uglavnom i primenjivao na decu, kako bi utvrdili da li neka dece zaostaju u razvoju i da im je potreban poseban program edukacije kako bi napredovali. U današnje vreme, test se sve više koristi za odrasle osobe. Pošto možemo očekivati da prosečna osoba od 25 i prosečna osoba od 35 godina imaju isti nivo inteligencije, primenjuje se drugačija formula u odnosu na decu, umesto poređenja godišta, poredi se uspeh osobe u odnosu na prosek populacije. Kada bi uzeli celu populaciju, dijagram distribucije inteligencije bi izgledao ovako:
Kao što vidite, najveći broj ljudi ima koeficijent inteligencije 100. Svi koji imaju preko 110 su nadprosečno inteligentni, a za nekog ko ima 140 i više se smatra da je genije.
Kakav je ovo IQ test?
IQ testovi mogu biti različiti. Većina svetski poznatih organizacija ima testove koji su tako pravljeni da sadrže samo slike i eventualno brojeve kako kultura, jezik i opšte znanje ne bi imali uticaja. Problem ovakvih testova je što ne mogu da pokriju kompletnu sliku o Vašoj inteligenciji. Test na ovom sajtu je posebno prilagođen našem podneblju. Test je prilagođen odraslim osobama, da bi dobili realan rezultat morate imati bar 15 godina - u suprotnom će Vam verovatno biti prikazan manji IQ od realnog.
Testirajte se
Test je mentalne prirodne. Iako nije zabranjeno, pokušajte da ne koristite pomagala kao što su olovka i papir kako bi rezultat bio što realniji. Testovi inteligencije su obično vremenski ograničeni. U ovom slučaju ne postoji ograničenje, jer ne želimo da brzina Vaše Internet konekcije utiče na rezultat. Ipak, pokušajte da merite vreme i da završite test za 25 minuta. Test inteligencije iziskuje mentalni napor. Da bi rezultati bili realni, preporuka je da ga ne radite ako ste previše umorni.
недеља, 15. децембар 2013.
Samopovređivanje
Samopovređivanje
Šta je samopovređivanje?
Samopovređivanje se obično odnosi na ponašanja u kojima pojedinac namerno nanosi štetu svom telu,može biti i bez samoubilačke namere.
Samopovredjivanje može uključivati različita ponašanja, ali je najčešće povezana sa:
1.) Namerno rezbarenje ili rezanje kože.
2.) Grebanje potkožnih tkiva.
3.) Čupanjem ili povlačenjem kože ili kose.
4.) Gutanje otrovnih supstanci.
5.) Lomljenjem kostiju.
Samopovređivanje može biti način suočavanja sa problemima. Može pomoći u izražaju svojih osećanja koja ne možete opisati rečima, ili da vas odvratiti od vašeg života.
Ko se samopovređuje?
Pretpostavlja se da se ženski pol znatno više samopovređuje nego muški.
Iako je malo poznato o odnosu između samopovređivanja i seksualne orijentacije, istraživanje sugerira da su se prve osobe samopovređivale jer su bile podvrgnute istim polovima.
U kliničkim populacijama, samopovređivanje je povezano sa zlostavljanjem u detinjstvu,najviše seksualno zlostavljanje u detinjstvu.
Samopovređivanje je takođe povezano sa poremećajima ishrane, ovisnosti, post-traumatskog stresnog poremećaja, graničnim poremećajima, depresijom.
Samopovređivanje može biti vrsta zavisnosti. Na primer, mnogi sugovornici govore o trenucima osećaja snažne potrebe povredjivanja čak i kad ne postoji očiti razlog, što označava preuzimanje kontrole nad životom. Naizgled brzo širenje samopovređivanja-štetnog ponašanja među društvenim populacija mladih,sugerira da je možda zarazno. Za mnoge, samopovređivanje je vrlo privatno,skriveno delo.
Oko četvrtina svih adolescenata i mladih odraslih osoba koje se samopovređuju izvode to samo jednom u životu-umiru. To sugerira da možda postoji skup adolescenata u kojoj jedan incident od samopovređivanja je pokazatelj i drugih rizičnih ponašanja, pa čak i jedna štetna radnja treba da bude upozorenje.
Zbog potencijalne veze između samopovređivanja I smrti, samopovređivanje uvek treba shvatiti ozbiljno, posebno ako se osoba redovno samopovređuje ili koristi metode koje mogu uzrokovati velike štete na telu(kao što je rezanje).
Najveći problem kod samopovređivanja je u tome što vas može koštati života,iako se osećate olakšano,problem je u tome što samo lepite ‘flaster’ tamo gde vam trebaju ‘šavovi’,I bežite od problema. Gde se koža ošteti,zavoji,flasteri ili krpice mogu privremeno zaustaviti krvarenje, ali to ne rešava temelj povrede. I to takođe stvara vlastite probleme.
Ljudima je teško da razumeju osobe koje se samopovređuju nastaju mitovi kao što su:
Mit: Ljudi koji su se izrezali i samopovređivali su uradili to da bi bili u centru paznje.
Činjenica: Bolna istina je da ljudi koji se samopovređuju cine to u tajnosti. Oni ne pokušavaju da manipulirju drugima svojim bolom ili da privlace paznju na sebe. U stvari, sram i strah čine ga vrlo teškim doći pitati za pomoć.
Mit: Ljudi koji sebe povredjuju su ludi / opasni
Činjenica: Istina je da su mnogi ljudi koji se samopovređuju pate od depresije, ili prethodnih trauma baš kao i million drugih slucajeva u populaciji.Kada pricate da su ludi ili opasni,ne pomaze I nije korisno.
Mit: Ako su rane nisu duboke, to nije tako ozbiljno.
Činjenica: Dubina nečijih rana ima vrlo malo veze s tim koliko on ili ona pate. Nemojte pretpostaviti da je zbog dubine rane steta manja, postoji razlog za brigu.
Osoba koja se samopovre uje je lako prepoznatljiva po:
1.) Neobjasnjivim ranama ili posekotinama.
2.) Ostrim predmetima u njenoj/njegovoj sobi.
3.) Prikrivanju rana.
4.) Izolaciji od drustva.
Samopovredjivanje je lako spreciti ako se na vreme uoci,zato ako se neko od vasih bliznjih samopovredjuje pokusajte d aim pomognete,pricajte sa njima.
1.Ako se rezete da bi izrazili bol ili intenzivne emocije:
-Pokusajte da crtate,slikate,sarate na papiru jarkim bojama I izrazite svoja osecanja.
-Izrazite svoja osecanja u dnevniku.
-Zapisujte osecanja iz dana u dan I partite njihovu promenu.
-Slusajte muziku,sto bucniju I veseliju,nikako depresivnu.
2.Ako se rezete da bi smirili sebe:
-Zagrli neku veliku plisanu igracku ili kucnog ljubimca.
-Zamotaj se u cebe I pusti neki film.
-Stegni jastuk I isplaci se,bolje nego da unistavas sebe.
3.Ako se osecate nepozeljno:
-Pozovi prijatelja I pricaj s njim. -Potrazi pomoc na internet : http://insteadofcutting.webs.com/
Ako vam je osoba koja se samopovredjuje bliska,pokusajte da joj pomognete na miran nacin,prebacivanje krivice I vikanje ne pomaze.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
.png){kind=small}
